Američko Ministarstvo finansija udvostručilo program otkupa obveznica… Bitcoin prešao 69.500 dolara

Američko ministarstvo finansija je 19. avgusta objavilo da će, počevši od 9. septembra i do 4. novembra, povećati maksimalni iznos podrške likvidnosti i ponovnog otkupa državnih obveznica sa rokovima od 10 do 20 godina i od 20 do 30 godina, sa dosadašnjih 20 milijardi dolara na najmanje 40 milijardi dolara, što predstavlja udvostručenje. Ministarstvo je saopštilo da je ova promena usmerena na povećanje likvidnosti u sektoru dugoročnih državnih obveznica, koji i dalje ima jaku potražnju od strane učesnika na tržištu. Objava je odmah izazvala reakciju na tržištu obveznica. Kamatna stopa za 30-godišnje državne obveznice je pala sa jučerašnjih 5,34%, što je najviši nivo od 2007. godine, na 5,19%, a kamatna stopa za 10-godišnje obveznice je pala na 4,647%. Takođe, razlika između kamatnih stopa za 2-godišnje i 30-godišnje obveznice se značajno smanjila. Nagli porast dugoročnih kamatnih stopa je bio rezultat kombinacije faktora, uključujući zabrinutost zbog inflacije, velike državne zaduženosti i povećan broj emisija korporativnih obveznica povezanih sa investicijama u veštačku inteligenciju. Bitcoin je, nakon što je dostigao vrhunac od 69.000 dolara, uz početnu vrednost od 64.100 dolara, donekle povratio izgubljeno, vraćajući se na nivo od 68.000 dolara. Ethereum je porastao do 2.100 dolara, prvi put od juna, i ponovo je prešao nivo od 2.000 dolara. Ovaj nagli oporavak je snažno uticao na trgovce koji su se kladili na pad. Prema podacima Coinglasa, u roku od jednog sata likvidovane su pozicije u kriptovalutama u vrednosti od preko 400 miliona dolara, od kojih je gubitak trgovaca koji su se kladili na pad iznosio približno 382 miliona dolara. U periodu od 24 sata, ukupno 8.383 trgovca su likvidovani, sa ukupnom vrednošću likvidovanih pozicija koja je premašila 662 miliona dolara, a najveća pojedinačna likvidacija zabeležena je za poziciju BTC-USD na platformi Hyperliquid, u vrednosti od 18,73 miliona dolara. Andrej Dragoš, šef evropskog istraživanja u kompaniji Bitwise, ocenio je da je ovakav potez Ministarstva finansija "prvi znak pukotina u sistemu". On je rekao: "Rastuće kamatne stope već primoravaju Ministarstvo finansija da interveniše, a Bitcoin je makroekonomski 'kanarinac' koji to prvi oseti." Met Kol, predsednik kompanije Strive, tvrdi da bi, ukoliko fiskalni deficit i rast duga na duži rok dovedu do smanjenja realnih kamatnih stopa, povećanja likvidnosti i devalvacije valute, to moglo da predstavlja snažan strukturni uzlet za Bitcoin. On prognozira da će narednih 5-7 godina pružiti Bitcoinu najsnažniji makroekonomski vetar u leđa od svih prethodnih perioda. Eksperti naglašavaju da je ova operacija povratka akcija (buyback) različita od kvantitativnog olakšavanja Federalnih rezervi (Fed). Dok Fed-ova kupovina imovine stvara rezerve i širi bilansnu tablicu centralne banke, cilj ovog programa Ministarstva finansija je poboljšanje likvidnosti postojećih hartija od vrednosti, a ne smanjenje ukupnog državnog duga. Zbog toga, ostaje pitanje koliko dugo će ova mera održati osećaj sigurnosti na tržištu.