Bitcoin i ETF fondovi zlata su privukli 7 milijardi dolara u protečnih 5 dana... Investitori se nadaju izlasku iz krize dolara

Bitcoin i ETF fondovi zlata su, tokom pet trgovinskih dana, privukli oko 7 milijardi dolara, čime su oborili prethodni rekord po ukupnom iznosu. Oko 3,4 milijarde dolara je usmereno u SPDR Gold Shares (GLD), a oko 1,5 milijardi dolara u iShares Bitcoin Trust (IBIT) kompanije BlackRock. GLD, sa preko 150 milijardi dolara u upravljanju, i IBIT, sa oko 60 milijardi dolara, predstavljaju ključne instrumente za institucionalne investitore na svojim tržištima, a ova dva fonda su činila oko 70% ukupnog priliva sredstava u transakcije povezane sa "padom vrednosti dolara". Eric Balchunas, analitičar kompanije Bloomberg Intelligence, ocenio je da je ovaj petodnevni rezultat očigledno najveći dosad, dodajući da je akumulirani priliv sredstava u IBIT od početka godine prešao iz negativnog u pozitivno. Tokom ovog perioda, cena Bitkoina je prešla 80.000 dolara, dok je cena zlata premašila 4.600 dolara po unci, čime je postalo očigledno da su ova dva imovinska dobra povezana zajedničkom pričom o oskudnosti. U pozadini naglog priliva kapitala nalazi se promena politike Ministarstva finansija SAD. Ministarstvo je 19. avgusta odlučilo da poveća maksimalni iznos programa povratnih kupovina likvidnosti za dugoročne hartije od vrednosti, na više od dva puta veću sumu, odnosno na 40 milijardi dolara po transakciji. Ova mera je usvojena u vreme kada je državni dug SAD već premašio 40 biliona dolara. Ova mera je u početku imala za posledicu snižavanje kamatnih stopa na dugoročnim obveznicama, što je podstaklo potražnju za tzv. "transakcijama snižavanja vrednosti dolara" sa ciljem da se zaštiti od inflacije i gubitka kupovne moći. Direktor za informacione tehnologije kompanije Bitwise, Met Hogan, istakao je da tradicionalni portfelji u odnosu 60/40 imaju 100% izloženosti prema fiducijarnim valutama, i objasnio da investitori, suočeni sa sve većom finansijskom nesigurnošću, traže odgovarajuće načine diversifikacije. Izvršni direktor kompanije Strive, Met Kol, tvrdi da pad vrednosti dolara povećava broj investicionih fondova koji traže imovina sa ograničenom ponudom, a da će kontinuirana monetizacija Bitkoina sve više apsorbovati tu sve veću potražnju. Analitičari kompanije Bernstein su naveli da, nakon decenija kontinuiranog smanjenja kamatnih stopa, državni dug je dostigao rekordne nivoe, a povećanje troškova kamata može dovesti do začaranog kruga širenja deficita. Bernstein procenjuje da će politički organi odabrati monetarnu politiku umesto fiskalne konsolidacije, što će, prema njihovom mišljenju, povećati privlačnost imovine čija se ponuda ne može lako povećati. Bernstajn je ocenio da je Bitcoin u posebno povoljnoj poziciji zahvaljujući fiksnom broju emitovanih jedinica, širokoj dostupnosti za institucije i pojedince, kao i bazi korisnika koji su izdržali pad od više od 50%. Takođe je navedeno da se procenjuje da oko 60% vlasnika Bitcoina nije prodalo svoje kriptovalute tokom pada od više od 50%. BlackRock je, u svom istraživanju objavljenom ovog meseca, predstavio rezultate istorijskog modeliranja koji pokazuju da uvrštavanje 1-2% Bitcoina u tradicionalni portfolio 60/40 može da poboljša njegovu stopu prinosa u odnosu na rizik, čime je diskusija prešla u sferu strukture portfolija. Osnivač kompanije ByteTree, Čarli Moris, je istakao da Bitcoin i zlato imaju rastuću 200-dnevnu pokretnu sredinu i postižu maksimalni nivo rasta od 5, dok dolar ima nulu. Iako je potrebno dodatno istraživanje da bi se utvrdilo da li je ovaj priliv sredstava rezultat strukturalnih promena ili samo privremenog trenda, ukoliko se ulaganja u Bitcoin ETF-ove nastave i u uslovima kada dolar ojača ili kada realne kamatne stope porastu, to bi se moglo smatrati trajnom promenom u strukturi portfolija. S druge strane, ukoliko se cena zlata održava na visokom nivou, a potražnja za Bitcoinom oslabi, to bi ukazivalo na to da su oba aktiva privremeno profitirala od istog fenomena, ali da nisu stekla status jednakih zaštitnih sredstava.